ANALIZA: Šta dalje?

Foto: Air Serbia

Embraer E195 avio-kompanije Marathon Airlines koji je obavljao let JU324 za Air Serbia imao je udes prilikom poletanja sa beogradskog aerodroma. Uprkos ozbiljnom oštećenju aviona koji je došao u kontakt sa signalizacijom sistema za instrumentalno sletanje, posada je uspela da se vrati na aerodrom i bezbedno sleti.

Ono što je usledilo neposredno nakon udesa u noći 18. februara, dok javnost još uvek nije bila upoznata sa detaljima umalo tragičnog događaja, jeste vrlo blago, gotovo neutralno obaveštenje Air Serbie. Srpska avio-kompanija navela je da bezbednost putnika na letu Beograd – Dizeldorf nije bila ugrožena što se u satima i danima nakon vanrednog događaja ispostavilo netačnim.

Upravo takva inicijalna reakcija i manjak komunikacije izazvali su nezadovoljstvo dela javnosti koje je opravdano smatralo da se od nje nešto krije. Air Serbia je već u utorak 20. februara saopštila da obustavlja saradnju sa Marathon Airlinesom čiji su avion i posada obavljali let JU324.

Da li je prekid partnerstva sa grčkom avio-kompanijom koja je obezbeđivala čak pet aviona srpskom prevozniku samo pokušaj da se Air Serbia opravda pred javnošću? Ako je razlog za otkazivanje saradnje bezbednost Marathon Airlinesa i njegovih posada, zbog čega je Air Serbia uopšte započinjala partnerstvo sa grčkom kompanijom?

Da li odlazak Marathona ima smisla u kontekstu povećanja bezbednosti ali i poslovne logike? Odgovore će nam dati četvrta po redu analiza na portalu Avio Press.

Air Serbia pala na testu komunikacije

Incidenti, udesi i katastrofe su realnost vazduhoplovne industrije. Mada živimo u vremenu sa nikada manjim brojem tragičnih događaja u vazduhoplovstvu, avijacija svakako nije imuna na vanredne situacije.

Od početka godine u svetu su se dogodile dva ozbiljna bezbednosna incidenta – u Japanu i SAD.

Airbus A350 Japan Airlinesa sudario se sa avionom Dash 8-300 Obalske straže na pisti aerodroma Haneda u Tokiju 2. januara ove godine. Svet su okružile slike i video snimci zapaljenog aviona od kojeg gotovo ništa nije ostalo. Putnici i posada leta JAL516 su preživeli sudar dok je pet od šest članova Obalske straže poginulo.

Japan Airlines je istog dana organizovao konferenciju za medije kako bi javnost upoznao sa detaljima događaja. Mada u tom trenutku još uvek nisu bile poznate mnogo stvari u vezi sa sudarom, transparnetnost avio-kompanije bila je za pohvalu. Već sledećeg dana, Japan Airlines je izdao saopštenje za javnost u kojem su objašnjene pojedinosti na letu JAL516, čak i da je sistem za obaveštavanje putnika bio u kvaru u trenutku evakuacije.

Drugi ozbiljan incident dogodio se svega tri dana kasnije na letu AS1282 Alaska Airlinesa između Portlanda i Ontarija. Nakon poletanja Boeinga 737 MAX 9, takozvani „čep“ za okvir vrata se odvojio od trupa, prouzrokovavši naglu dekompresiju kabine. Posada je uprkos tome uspela bezbedno da prizemlji avion, a niko od putnika nije pretrpeo ozbiljne povrede.

Avio-kompanija je nakon incidenta kreirala posebnu veb stranicu sa najnovijim informacijama u vezi sa letom AS1282. Tu su deljene fotografije aviona, ažurna saopštenja, rezultati istrage američkih vlasti, najčešće postavljena pitanja i druge korisne informacije.

Foto: Ingrid Barrentine / Alaska Airlines

Foto: Ingrid Barrentine / Alaska Airlines

Nacionalni odbor za bezbednost saobraćaja (National Transportation Safety Board) je takođe više puta održavao konferencije za medije kako bi javnosti izneo relevantne informacije o istrazi koju sprovode.

Sa druge strane, Air Serbia se nije oglašavala nakon prvobitnog „šturog“ saopštenja o letu JU324. Komunikacija avio-kompanije usledila je tek u utorak kada je Air Serbia najavila prekid saradnje sa Marathon Airlinesom. Prevoznik je takođe naveo da se „neće oglašavati u vezi sa detaljima o letu JU324 od 18. februara, sve dok je istraga u toku“.

U trenutku kada je poverenje u nacionalnog avio-prevoznika ozbiljno poljuljano, Air Serbia je odlučila da prekine svaki vid komunikacije o veoma važnoj temi. Reakcija Air Serbie je u potpunoj suprotnošću sa praksom Japan Airlinesa i Alaska Airlinesa koje imaju transparentan pristup vazduhoplovnim incidentima i nesrećama.

Apsolutno je neopravdano da avio-kompanija koja je u vlasništvu države, odnosno građana Srbije, ne vrši pravovremenu komunikaciju sa javnošću. Isto može naštetiti ugledu kompanije, čak i ako je ona potpuno bezbedna.

U zemlji u kojoj je na parlamentarnim izborima značajan deo glasova dobila lista čoveka koji je pobornik teorija zavere ne može se očekivati da javnost ne posumnja u sigurnost avio-kompanije – pogotovo nakon stravičnih fotografija i video klipova koji su okružili internet. Upravo zbog toga je važno da se čuje i glas avio-kompanije, makar da bi delimično otklonili sumnju na bezbednost saobraćaja.

Većina ljudi ne razume koncept kratkoročnih lizing aranžmana (wet-lease) u vazduhoplovstvu koje Air Serbia često koristi. Činjenica da je oštećeni Embraer E195 u registru Danske, da ga koristi grčka avio-kompanija i letove obavlja u mreži srpskog prevoznika totalno je konfuzna za prosečnog putnika. Čini se da Air Serbia nije uložila dovoljno truda da ovakav i sličan aranžman objasni javnosti.

Vruć krompir za Marathon Airlines

Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju (CINS) objavio je u sredu preliminarni izveštaj u vezi sa udesom na letu Air Serbia JU324 između Beograda i Dizeldorfa. Mada istražitelji još uvek nisu zvanično saopštili koji je razlog udesa, u njihovom izveštaju navodi se da je verovatan uzrok „neadekvatna procena parametara za poletanje tokom pretpoletne pripreme letačke posade aviona“.

Foto: Air Serbia

Embraer u kolor šemi srpske avio-kompanije; Foto: Air Serbia

Avion nije izašao na pistu na ispravnoj intersekciji zbog čega nije imao dovoljno prostora da bezbedno poleti. Prema do sada iznetim dokazima, vrlo je verovatno da će u konačnom izveštaju CINS-a, koji se najavljuje za tri meseca, pisati da je do udesa došlo zbog greške pilota. Uprkos tome, treba sačekati da se istraga završi kako bi se objektivno mogle sagledati sve okolnosti na letu JU324 i utvrdio tačan uzrok.

Mada je istraga još uvek u toku, Air Serbia je odlučila da okonča svoje partnerstvo sa Marathon Airlinesom.

Potez Air Serbie mnoge je iznenadio, imajući u vidu da je do 18. februara pet aviona Marathon Airlinesa letelo za srpsku avio-kompaniju. Kraj angažmana grčkog prevoznika bio je najavljen već za sredu 21. februar.

Postavlja se pitanje zbog čega je Air Serbia tako ekspresno otkazala saradnju sa Marathon Airlinesom. Da li je Marathon Airlines nebezbedan prevoznik te zbog toga Air Serbia ne želi da dovodi u opasnost svoje putnike ili je nešto drugo razlog razilaska dve firme?

„Marathon Airlines je avio-kompanija sa sedištem u Grčkoj koja ispunjava sve neophodne standarde Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA) i članica je Međunarodne asocijacije za vazdušni prevoz (IATA)“, navodi se u saopštenju Air Serbie.

Grčki prevoznik je očigledno u očima Evropske unije i njenih regulatornih tela bezbedna avio-kompanija, a od svog osnivanja 2017. godine nije imao incidenata. Ukoliko Air Serbia tvrdi da Marathon Airlines ispunjava sve uslove EASA, odnosno da je siguran prevoznik, zbog čega je saradnja obustavljena?

Čini se da je Air Serbia ovim potezom pokušala da „prebaci loptu u dvorište“ Marathon Airlinesa, odnosno da skrene pažnju javnosti sa sebe na dojučerašnjeg partnera. Javnost je po svemu sudeći još uvek sa pravom fokusirana na Air Serbiu jer se udes dogodio na letu u njenoj mreži – ne u mreži Marathon Airlinesa. Prekid saradnje svakako nije nešto čime bi Air Serbia mogla da se „iskupi“ javosti, a upitno je treba li uopšte da traži bilo kakvo opravdanje imajući u vidu da istraga nije ni završena.

Sa druge strane, ako je Marathon Airlines nesigurna avio-kompanija, zbog čega je Air Serbia dozvolila sebi da joj jedan od partnera bude prevoznik sa upitnim bezbednosnim standardima?

Malo je verovatno da nešto sistemski ne funkcioniše u kompaniji Marathon Airlines. Da je tako nešto slučaj, gotovo sigurno bi bili kaženjeni ili suspendovani od strane grčkih ili evropskih regulatora. Neobjašnjivo ponašanje pilota na letu JU324 ipak jeste zabrinjavajuće ali nije indikator da postoji sistemski problem u Marathon Airlinesu. Barem ne dok se istraga ne završi.

Problemi u najavi

Air Serbia je odlučila da u potpunosti odustane od aranžmana sa Marathon Airlinesom. Embraer avioni napustili su Beograd još ove nedelje i srpska nacionalna avio-kompanija je gotovo preko noći ostala bez velikog dela flote.

Partnerstvo sa Marathon Airlinesom podrazumevalo je iznajmljivanje aviona i posada srpskom prevozniku kao i obezbeđivanje održavanja i osiguranja letelica (aircraft, crew, maintenance and insurance – ACMI). Mada deluje da je reč o standardnom wet-lease, odnosno ACMI aranžmanu, saradnja Air Serbie i Marathon Airlinesa bila je nešto drugačija.

Potpuno netipično za kratkorčno iznajmljivanje, skoro svi avioni Marathon Airlinesa bili su ofarbani u kolor šemu Air Serbie. Rukovodstvo nacionalne avio-kompanije najavljivalo je da će se avioni Marathon Airlinesa duže zadržati u floti kao i da će Air Serbia raditi na tome da kabinsko osoblje grčkog prevoznika zameni svojim.

Do 18. februara, za Air Serbia su letela tri Embraera E195 i po jedan E190 i E175. U planu je bilo da se još jedan Embrear pridruži floti do letnje sezone.

Foto: Air Serbia

Prvi E195 u floti kompanije; Foto: Air Serbia

Svi planovi sada su pali u vodu – Air Serbia je preko noći ostala bez pet letelica. Ispravan ili neispravan potez pokazaće se u mesecima koji dolaze ali ono što je sigurno jeste da će Air Serbia imati velikih operativnih izazova.

Problem za Air Serbia u ovom trenutku ogleda se u nedostaku aviona. Prema pisanju Ex-Yu Aviation News, Embraer avioni bili su raspoređeni na 19% svih letova Air Serbie u februaru. Za mart je otkazano 4% svih planiranih letova jer avio-kompanija nema avione kojima bi obavila sve polaske.

Najveći broj letova suspendovan je na linijama iz Beograda ka Milanu, Istanbulu i Frankfurtu gde su iz sistema izbačeno tri do četiri nedeljna polaska. Redukcije će se u manjoj meri osetiti i na rutama ka Amsterdamu, Ljubljani, Larnaki, Zagrebu, Budimpešti, Tivtu i Atini jer je na ovim linijama otkazan po jedan nedeljni let. Na liniji za Beč planirano je smanjenje od dva nedeljna leta, prenosi Ex-Yu Aviation News.

Dok su redukcije u toku marta relativno prihvatljive, ostaje upitno šta će se desiti početkom letnje sezone kada Air Serbia planira rekordan broj polazaka.

Foto: Air Serbia

Foto: Air Serbia

Air Serbia je sredinom prošle godine imala ozbiljnih operativnih problema, kako sa nedostatkom aviona i posada tako i sa zemaljskom službom beogradskog aerodroma.

Evidentno je da se avio-kompanija za ovu sezonu pripremila znatno bolje. Obezbedila je dodatne Embraer i ATR avione, najavila otvaranje samo jedne nove linije, otvorila je konkurs za novo kabinsko osoblje i promenila je službu zemaljskog opsluživanja. Jasno je da avio-kompanija pokušava da stabilizuje operacije i ne ponovi fijasko iz prethodne letnje sezone.

Odlaskom pet aviona iz flote određeni broj letova će se neminovno morati otkazati što će izazvati frustraciju putnika. Upitno je da li bi veću štetu reputaciji prevoznika izazvalo otkazivanje letova ili nastavak operacija Marathon Airlinesa.

Air Serbia će svakako pokušati da obezbedi nove kratkoročne lizing aranžmane kako bi „popunila rupu“ u redu letenja i realizovala operacije.

Problem sa pronalaskom novih aviona je taj što ih je na tržištu malo. Problemi sa Pratt & Whitney motorima novih A320neo primorali su korisnike ovih aviona da pronađu alternativu na tržištu i po istom modalitetu kao i Air Serbia obezbede letelice tokom trajanja letnje sezone.

Foto: Wizz Air

Jedan od najljućih rivala Air Serbie ove godine ima velike probleme sa P&W motorima Foto: Wizz Air

Srpska avio-kompanija neće imati velik izbor letelica na tržištu i sasvim je sigurno da će avione plaćati papreno skupo.

Još jedan izazov prilikom pronalaska alternativnih letelica jesu i kapaciteti. Embraer avioni Marathon Airlinesa su u zavisnosti od verzije imali 88 do 118 sedišta. Standardni avioni na ACMI tržištu su Boeinzi 737 i Airbusi A320 čiji kapaciteti iznose oko 180 putničkih sedišta što ne odgovara potrebama Air Serbie.

Niz je linija u mreži Air Serbie koje ni tokom letnje sezone verovatno ne mogu da opravdaju ovako velike kapacitete.  Na „mršavijim“ linijama koje nemaju dovoljan broj putnika za Airbus A319/A320, a nisu u doletu ekonomičnih ATR 72-600 sada će saobraćati avioni sa previše sedišta. Isto će se odraziti na profitabilnost određenih linija Air Serbie.

Za pohvalu nije ni to što, ukoliko se u najam uzmu avioni ACMI kompanija, neće postojati standardizacija proizvoda. Mada nije ključno za uspeh linije, putnici sigurno neće biti srećni što avioni nisu brendirani u šemu bojenja avio-kompanije kojom putuju kao i drugačijom kabinom. Posade aviona iz drugih zemalja takođe ne pričaju srpski jezik.

Šta dalje?

Air Serbia će svakako preživeti ovu situaciju. Udes je prošao bez smrtnih slučajeva pa i povreda, a prevoznik za sada nema većih problema u svojoj mreži.

Mada će letnja sezona biti izazovna za sve službe u srpskoj avio-kompaniji, ona će je ipak prebroditi. Kašnjenja će biti neminovna, a sigurno će biti i otkazivanja u zavisnosti od toga koliko zamenskih letelica Air Serbia pronađe.

Nakon što reši kratkoročne probleme, ili makar pokuša da ih ublaži, Air Serbia mora da pristupi ozbiljnoj (i skupoj) reorganizaciji svoje flote.

Foto: Air Serbia

Foto: Air Serbia

Prevoznik ima zapanjujući broj aviona u wet-lease aranžmanima koje koristi čak i tokom zimske sezone. Za srpsku avio-komapniju u trenutku pisanja analize leti pet aviona ACMI prevoznika iz Litavnije, a reč je o tri Boeinga 737 i dva Airbusa A320.

Avioni su iznajmljeni od kompanija KlasJet (LY-MGM, LY-LOC i LY-BBN) i GetJet (LY-WIL i LY-MAL). U „redovnom sastavu“ Air Serbie, odnosno floti dugoročno iznajmljenih aviona nalazi se 22 letelice, a najavljen je dolazak još tri ATR 72-600 i dva Airbusa A330-200.

Velika utilizacija wet-lease aviona je znak da Air Serbia u ovom trenutku ili ne može da pronađe odgovarajući broj korišćenih letelica na tržištu ili ima problema sa dostupnim posadama. ACMI iznajmljivanje je isključivo kratkoročno rešenje i ono ne može da se primenjuje tokom cele godine.

Air Serbia je profitabilna avio-kompanija i kao takva mora da uloži napore da proširi svoju flotu.

Tvrdnja da Air Serbia nije kvalitetan prevoznik zbog toga što nema avione u svom vlasništvu je besmislen. Dugoročni lizing aranžmani (dry-lease) koje kompanija koristi od 2013. godine su apsolutno dobro rešenje za firmu veličine Air Serbie. U poređenju sa wet-lease ovakva vrsta iznajmljivanja je znatno pristupačnija, avion ostaje dugo vremena u floti, dobija kolor šemu avio-kompanije i moguća je standardizacija proizvoda.

Wet-lease letelice Air Serbia mora vremenom da zameni sopstvenim avionima ili vazduhoplovima u dry-lease aranžmanu. Mada je tako nešto sada teže uraditi nego u vreme neposredno nakon pandemije korona virusa kada su avioni bili izuzetno pristupačni, prevoznik sigurno to može izvesti. Zamena ACMI aranžmana može teći postepeno nakon letnje sezone sa ciljem da svi, ili makar većina ovakvih letelica, napusti Air Serbiu do početka letnje sezone 2025. godine.

Foto: Air Serbia

ATR 72 u floti srpske nacionalne avio-kompanije; Foto: Air Serbia

Air Serbia sada poseduje određena iskustva sa Embraer regionalnim avionima i može da osmisli novu strategiju za njihovo uvođenje u flotu. Prevozniku je svakako neophodan avion kapaciteta oko 100 putničkih sedišta radi popunjavanja „rupe“ između ATR 72-600 (72 mesta) i Airbusa A319 (144 mesta) i mogućnosti profitabilnih operacija na dugačkim linijama sa manjom potražnjom.

Air Serbia mora uvesti četvrti tip aviona u svoju flotu. To mora učiniti bez „prečica“, odnosno traženje partnera poput Marathon Airlinesa, već uz dugoročno iznajmljivanje regionalnih aviona, obuku svojih posada i obezbeđivanje sopstvenog održavanja.

Kada reši probleme sa flotom Air Serbia može započeti novi period rasta. Ovoga puta svojim snagama i na puno zdravijim osnovama.

Autor: Aleksa Španjević

 

Naslovna fotografija: Air Serbia

26.02.2024.