Ukoliko bi ste pitali prosečnog putnika na beogradskom aerodromu šta mu najviše nedostaje na najvećoj vazdušnoj luci u Srbiji, velike su šanse da bi vam odgovorio – dobar prevoz do grada. Čini se da mukama korisnika aerodroma polako dolazi kraj jer je konačno najavljena izgradnja železnice koja će spajati Teslu i stanicu Beograd Centar, u narodu poznatiju kao Prokop.
Povod za izgradnju nisu potrebe domaćeg stanovništva koje je već naviklo da bude poslednji prioritet vlasti. Železnička pruga do Prokopa će biti konstruisana zbog potreba specijalizovanog svetskog sajma EXPO čiji će Srbija biti domaćin 2027. godine. Posetiocima ovog događaja će biti neophodna brza veza sa gradom te je planirano uvođenje velikog broja polazaka vozova između aerodroma i glavne železničke stanice.
Viz Er je na drugom mestu po broju prevezenih putnika sa beogradskog aerodroma; Foto: Wizz Air
U novoj, trećoj po redu analizi na portalu Avio Press ćemo se osvrnuti na predstavljeno idejno rešenje za povezivanje beogradskog aerodroma i stanice Beograd Centar. Analiziraćemo u kojoj meri će se poboljšati saobraćajna povezanost vazdušne luke sa Beogradom i drugim gradovima u Srbiji, a prikazaćemo vam i primere železničkog prevoza na drugim evropskim aerodromima slične veličine.
Plan aerodromske železnice
U sklopu priprema za EXPO najavljena je izgradnja 18 kilometara dugačke pruge između železničke stanice Zemun Polje i budućeg Nacionalnog stadiona. Na trasi ovog železničkog pravca će se prema najavama naći i aerodrom Nikola Tesla koji će tako dobiti direktnu vezu za međunarodnim Koridorom 10. Na njemu se pored Beograda nalaze drugi veliki gradovi kao što su Subotica, Novi Sad, Niš, Vranje i drugi. Očekuje se da će radovi na pruzi biti gotovi 2026. godine.
Zanimljivo je da će beogradski aerodrom opsluživati dve različite kategorije vozova – oni koji staju na samo tri stanice i oni koji se zaustavljaju na njih ukupno osam. Može se pretpostaviti da će voz u prvom slučaju stajati na aerodromu, železničkoj stanici Novi Beograd i na Beograd Centru. Sa druge strane, voz koji se zaustavlja na osam stanica će to činiti na aerodromu, novoj stanici Singidunum, Zemun Polju, Altini, Zemunu, Tošinom bunaru, Novom Beogradu i na stanici Prokop (Beograd Centar).
Stanice vozova; Foto: Avio Press
Vremena putovanja na ove dve linije se razlikuju. Brži voz koji se zaustavlja samo na tri stanice će povezivati aerodrom i glavnu železničku stanicu za samo 15 minuta, a ovom drugom će za istu distancu biti potrebno 25 minuta.
Sporiji voz će njaverovatnije funkcionisati u sklopu BG Voz sistema koji trenutno čini okosnicu gradske i prigradske železnice u glavnom gradu Srbije. Ovaj sistem se trenutno sastoji od dve linije: Batajnica – Beograd – Ovča i Beograd – Resnik ali je u planu uvođenje još dve koje prolaze kroz aerodrom Nikola Tesla.
Međutim, usluga koja će se verovatno pokazati kao popularnija među korisnicima vazdušne luke je ona brža linija. Detalji o njoj nisu poznati ali ista najverovatnije neće biti u sklopu BG Voza već će biti brendirana kao posebna usluga. Naša pretpostavka je da će se zvati „Aeroekspres“.
Tokom konferencije za medije na kojoj su predstavljeni planovi za EXPO, na prezentaciji se moglo pročitati da će za prugu Zemun Polje – aerodrom Nikola Tesla – Nacionalni stadion biti nabavljeno pet novih vozova (kompozicija). Najverovatnije se radi o „Aeroekspres“ vozovima koji će saobraćati do aerodroma ali je moguće da će isti produžiti put i do ne previše udaljenog stadiona.
Vozovi na svakih 15 minuta
Trenutno se još uvek ne znaju detalji za dve linije ka aerodromu Nikola Tesla te je nemoguće sa sigurnošću reći na koji način će se saobraćaj odvijati. Međutim, pregledom reda letenja možemo proceniti kada je putnicima prevoz do Tesle najpotrebniji.
Prema podacima sajta FlightRadar24, prvi prometan deo dana je u periodu između 04:00 i 06:00 kada na aerodrom sleće veliki broj Er Srbijinih letova iz istočne Evrope, Azije, Afrike i Balkana. Nakon toga, sve do 08:00 srpska nacionalna avio-kompanija obavlja letove ka zapadnoj Evropi. Veliki broj letova Er Srbije i drugih prevoznika se beleži i od 11:00 do 14:00, a „gusto je“ i u periodu od 16:00 do 19:00. Poslednji talas je od 22:00 pa sve do 01:00 sledećeg dana.
Foto: Air Serbia
Letovi na aerodromu Nikola Tesla su relativno ravnomerno raspoređeni tokom dana što može opravdati veliki broj frekvencija vozova koji bi putnike prevozili od ili do grada. „Aeroekspres“ bi tokom radnih dana mogao da saobraća na svakih 30 minuta što bi korisnicima železnice dalo veliku fleksibilnost prilikom odlaska ili dolaska na aerodrom. Uslugu „Aeroekspresa“ će dopunjavati linija BG Voza te bi vrlo lako moglo da se desi da između Beograd Centra i Tesle vozovi saobraćaju na svakih 15 minuta.
Veoma je važno da „Aeroekspres“ ali i BG Voz imaju taktne polaske i odlaske kako bi putnici lakše i sa većom dozom sigurnosti koristili ove usluge.
Dobar takt je bitan i za one koji svoje putovanje ne započinju ili završavaju u Beogradu. U Srbiji je početkom prošle godine otvorena prva pruga za velike brzine od Beograda do Novog Sada na kojoj saobraća Intercity voz „Soko“ na svakih sat vremena. Od ključnog je značaja da se polasci „Aeroekspresa“ usklade sa „Sokolom“ i drugim vozovima ka Novom Sadu kako bi ova usluga postala dostupna i stanovnicima Srpske Atine. Radovi na drugim magistralnim železničkim pravcima u Srbiji su u toku te će u budućnosti biti važno sinhronizovati red vožnje „Aeroekspresa“ i vozova ka unutrašnjosti zemlje.
Red vožnje „Aeroekspresa“ se mora uskladiti sa „Sokolom“; Foto: Srbija Voz
Stanovnici Srbije koji nemaju (dobru) železničku vezu sa Beogradom već do prestonice stižu autobusom će takođe moći da koriste vozove do aerodroma. Naime, Beograd trenutno gradi novu autobusku stanicu u Bloku 42 koja se nalazi odmah pored železničke stanice Novi Beograd. Završetak gradnje se očekuje 2025. godine, a kada se sve autobuske linije premeste na novu stanicu putnici će veoma lako moći da pređu iz autobusa u voz i da za nekoliko minuta budu na aerodromu.
Za korisnike železničkog prevoza bi bilo veoma zgodno da se aerodromska stanica nalazi ispod postojećeg terminala. To bi ubrzalo celokupno putovanje te bi se putnici lakše snalazili. U slučaju da pruga ne bude prolazila ispod zgrade – što će se najverovatnije i desiti – bitno je da stanica ima toplu vezu sa terminalom. Neprihvatljivo je da stanica bude poseban objekat daleko od aerodromske zgrade bez fizičke povezanosti jer bi se putnici u tom slučaju izlagali kiši, snegu, velikoj toploti, vetru…
Voziće nas Švajcarci
Pored planiranja polazaka i taktova vozova, stručnjaci će morati da se pozabave i voznim sredstvima na novouspostavljenim linijama. Preduzeće Srbija Voz koje drži monopol u železničkom putničkom prometu u Srbiji će gotovo sigurno obavljati saobraćaj između Beograd Centra i aerodroma. Pregledom njihove flote nije teško zaključiti da će putnike do Tesle prevoziti Stadler Flirt 3 kompozicije. Radi se o prigradskim elektromotornim vozovima (EMV) švajcarskog proizvođača Stadler koji krstare srpskim prugama već skoro deset godina.
Stadler Flirt kompozicija slična onoj koju koristi Srbija Voz; Foto: Stadler
Ukoliko je verovati prezentovanim planovima, Srbija će nabaviti pet novih kompozicija za ovu liniju, a velike su šanse da će novi vozovi biti upravo iz Stadlerove Flirt serije. Proizvođač nudi razne opcije uređenja enterijera vozova. Srbija Voz bi za potrebe budućeg „Aeroekspresa“ trebao da naruči kompozicije sa dosta mesta za odlaganje prtljaga, udobnim sedištima i naprednim displejima za obaveštavanje putnika – nešto što fali njegovim postojećim vozovima.
Pozitivni primeri iz Evrope
U Evropi ima pregršt aerodroma koji su sa obližnjim gradovima povezani direktnim železničkim linijama. Izdvojili smo nekoliko pozitivnih primera na koje aerodrom Nikola Tesla i Srbija Voz mogu da se ugledaju. Radi se o vazdušnim lukama slične veličine jer komparacija sa gigantima kao što su Beč, Frankfurt, London ne bi bila fer. Pored imena aerodroma naznačen je i broj putnika iz 2019. godine.
Aerodrom Lech Wałęsa Gdanjsk (5,3 miliona putnika)
Poljski aerodrom Lech Wałęsa se nalazi između Gdanjska i Gdinja te efektivno opslužuje dva grada. Kroz aerodromsku stanicu Port Lotniczy prolaze tri linije prigradske železnice koje spajaju vazdušnu luku sa železničkom stanicom Gdanjsk Wrzeszcz, stanicom Gdinja i drugim prigradskim mestima. Na stanici Wrzeszcz staju vozovi koji idu ka drugim velikim gradovima u Poljskoj i inostranstvu.
Stanica je spojena sa aerodromskim terminalom te putnici sve do izlaska na peron borave u zatvorenom prostoru.
Aerodrom Karol Wojtyła Bari (5,5 miliona putnika)
Još jedan aerodrom koji nosi ime Poljaka je Bari koji takođe ima direktnu železničku vezu sa gradom. Vozovi saobraćaju između aerodroma i glavne železničke stanice Bari Centrale, a vožnja traje nešto više od 15 minuta. Taktnih polazaka nema, a saobraćaj na ovoj liniji se obavlja od 05:04 pa sve do 23:38 čime su potrebe većine putnika zadovoljene. Na liniji dnevno saobraća tridesetak CAF Civity vozova.
Stanica Bari Aeroporto; Foto: Ferrotramviaria
Na stanici Bari se može presedati na druge vozove u mreži italijanskih železnica.
Aerodrom John Paul II Krakov (8,4 miliona putnika)
Poljake na ovoj listi je danas nemoguće zaobići. Aerodrom je nazvan po papi Jovanu Pavlu II poreklom iz Poljske, a njegovo ime po rođenju je bio Karol Wojtyła. Ukoliko se vratite na prethodi primer shvatićete da su aerodromi u Bariju i Krakovu nazvani po istom čoveku.
Drugi najveći aerodrom u Poljskoj se nalazi na regionalnoj železničkoj liniji SKA1 koja povezuje vazdušnu luku sa glavnom železničkom stanicom u Krakovu i mestom Vjelička. Aerodrom je obezbedio fizičku vezu sa železničkom stanicom te putnici nisu izloženi vremenskim nepogodama.
Voz na aerodromskoj železničkoj stanici; Foto: Koleje Małopolskie
U periodu između 06:17 i 18:17 vozovi polaze na svakih pola sata dok od 04:17 do 06:17 i od 18:17 do 00:38 ima po jedan polazak svakog sata. Vožnja do glavne stanice traje 17 minuta.
Zaključak
Beogradskom aerodromu je železnica i više nego potrebna. Projekcije rasta aerodroma pokazuju da će u budućnosti biti još više letova i putnika te je imperativ da im se obezbedi jednostavan i brz prevoz do grada. Primeri evropskih aerodroma slične veličine pokazuju da projekat železnice ima smisla i da bi uz sinhronizaciju reda vožnje sa drugim kategorijmaa vozova ovakav vid transporta posato veoma popularan.
14.08.2023.